Olujna sestra – Lusinda Rajli

Verujem da među vama postoje oni koji još uvek nisu zavirili u zvezdano jato Lusinde Rajli. Uvod u priču možete pročitati ovde:
https://knjigaland.wordpress.com/2017/09/09/sedam-sestara/

Za one koji su pak, pročitali Majinu priču sledi nekoliko reči o putovanju koje će upotpuniti praznine u istoriji njene sestre, Ali.

A za sve nas koji smo pročitali obe knjige, zavoleli neobičnu porodicu D’Aplijez, izdavačka kuća Laguna priprema prevod trećeg nastavka koji stiže u decembru! #jedvačekanje

⭐⭐⭐⭐⭐⭐⭐

Druga od šest usvojenih kćeri, nije slučajno ponela ime zvezde najsnažnijeg sjaja u sazveđu…

Alkiona je rođena da bude vođa, da joj u olujnim životnim momentima snaga bezrezervno zablista a neustrašivost pred iskušenjima bude njeno prepoznatljivo obeležje i garancija utehe i oslonca drugima.

Ime mitske zaštitnice moreplovaca kao da ju je obeležilo strašću prema jedrenju, koja je poslednjih godina gotovo potpuno potisnula zaljubljenost u muziku – sa kojom je rođena.

U oproštajnom pismu, poočim je podseća koliko je volela flautu i gotovo proročki joj poručuje

„U trenucima slabosti pronaći ćeš svoju najveću snagu.“

Počeci tajne o njenom poreklu vode nas u Norvešku sredinom devetnaestog veka.
Verno opisan istorijski tok, kao rezultat posvećenog istraživanja autorke, blisko dotiče živote nekih od najistaknutijih ličnosti norveške kulture i ono što je posebno zanimljivo je tadašnji fenomen „pozajmljivanja“ glasa. Naime, pozorišne glumice oskudnih pevačkih sposobnosti, uvežbanom mimikom usana pratile su glasove talentovanih devojaka sakrivenih iza paravana, koje su zauvek ostajale anonimne i lišene ma kakvog priznanja i slave.
Jednoj od njih, Lusinda Rajli je poklonila ime, prezime, ličnu istoriju, zasluženu slavu i važno mesto u Alinom traganju.

„Per Gint“ je naziv istaknute drame norveškog pisca Henrika Ibzena, za koju je muziku napisao slavni kompozitor Edvard Grig koji se proslavio nesvakidašnjim muzičkim stvaralaštvom koje su krasili inovativni momenti inspirisani norveškim narodnim legendama i pesmama.

Ljubavna priča bogata dramatičnim zapletima i nepredvidivošću između dvoje darovitih muzičara – Ane i Jensa Halvorsena, započela je na pozornici, u vreme svetske premijere ovog čuvenog dela.

Alinu povest, Lusinda je neodoljivo ukrasila raskošnim opisima Norveške i u reči pretočenom, od oca nasleđenom ljubavlju prema „zemlji hiljadu fjordova“.

Pripada li Ali čuvenoj lozi Halvorsen?
Da li je muzički talenat nasledila od najslavnijih u istoriji?
Živi li danas neko koga ona može zagrliti i nazvati svojim?

Inspirativna je duhovna snaga, zadivljujuća pribranost i nepokolebljiva borbenost jedne mlade žene i nadasve je zanimljivo njeno traganje, tokom koga se nadljudski hrabro nosi da tragičnim gubicima, nakon kojih će je život nagraditi veličanstvenim dobicima.

Devojka iz voza – Pola Hokins

Težinu besmisla koji se okrutno rasuo po njenom životu, Rejčel pokušava da  ignoriše,  porekne pred drugima i sobom, sklupčana u sedištu pokraj prozora starog, sporog voza kojim neizostavno svakog jutra u isto vreme putuje prema Londonu. Potom se, svake večeri vraća domu u kome joj je na nekoliko nedelja sažaljivo ustupljena skromna podstanarska soba… Do trenutka kada će se odvažiti da svoj raspali unutrašnji svet počne da dovodi u harmoniju.

Taj trenutak, međutim, ni posle dve godine nije došao i čini se da je sve dalji i nedostižniji.

U vozu, Rejčel, svim raspoloživim unutrašnjim snagama, oskudnim i istrošenim, grubo potiskuje realnost, kreirajući privid da odlazi na posao, da ima kontrolu nad svojim životom, svojim mislima… Ali „kontrola“ je reč koja je već godinama potopljena alkoholom a laž je njeno jedino oružje, njen jedini štit.

U nekoliko trenutaka tokom kojih se voz neodložno zaustavlja na semaforu –  ona je uložila svu svrhu svog postojanja.

Iz voza, Rejčel tada posmatra dve porodice.

Jednu, koja je trebala da bude njena i drugu koja je onakva o kakvoj je sanjala, onda kada je bila najbliža sreći, pokraj čoveka koga i danas voli, sa snovima u čije  ostvarenje nije sumnjala.

Razočaravajuće saznanje o neplodnosti, poljuljalo je temelje njene lične harmonije, narušena harmonija bacila je senku na ljubav koju su delili a kratka i slaba uteha koju je alkohol pružao, bila je mizerna u odnosu na štetu koju joj je taj način života doneo.

Izgubila je nadu da će biti majka, izgubila je Toma i dom koji su zajedno gradili, izgubila je posao i najzad,  izgubila je sebe, sposobnost da pronađe ikakav cilj i sopstvenu svrhu i nastavi bez izgubljenog.

Pogleda svakodnevno napeto usmerenog ka kući koja joj više ne pripada ona dopušta da joj radosti koje se u Tomovom novom životu množe, iznova i iznova otvaraju nezarasle rane. Potom se opija bez granica, lišava sebe dostojanstva i zdravorazumskih postupaka i očajna, bira poznati telefonski broj, odlazi do kuće u kojoj su ostale sve doživljene radosti i pravi greške koje ostaju zarobljene u nemilosrdnim prazninama njene svesti. Izgubljena, bezuspešno pokušava da ih popuni zbunjujućim sadržajima u kojima se prepliću nepotpuni fragmenti iz snova i imaginativni elementi. Nakon svega, budi se svesna da je učinila nešto pogrešno, nešto nedopustivo, nešto loše… Sećanja ne postoje ali je kajanje sveprisutno i ma koliko bilo teško i okrutno bolno, ono je ne sprečava je da ponovi grešku.

Nedaleko od Tomove kuće, u domu dvoje apsolutnih stranaca Rejčel vidi savršenu sliku neraskidive bliskosti, razbuktale strasti i snažnog ljubavnog zanosa, koji je neprirodno  intrigira. Zgažene iluzije ona prkosno čupa iz tupog mraka razbijenih nadanja i smešta ih u nepoznati prostor, maštajući o detaljima koji su njenom pogledu nedostupni, o imenima, zanimanjima i sreći nepoznatog para.

Tokom jednog jutarnjeg putovanja, međutim, u kratkom zastoju kraj uključenog semafora Rejčel postaje jedini očevidac, svedok trenutka u kome se dešava nešto neočekivano i taj će događaj možda biti povezan sa zločinom koji će uskoro potresti javnost.

Mučna borba između težnje da napokon bude korisna  i straha od suočavanja sa sopstvenom mračnom stranom skrivenom u podmuklom tunelu zaborava, prikazana je u romanu kao najličnija i najintimnija ispovest ispričana u prvom licu u formi dubokog razgovora sa sobom, potpuno ogoljenom.

Tri žene, govoriće kroz knjigu o sopstvenim iskustvima, upotpunjavajući svakim novim poglavljem, konfuzni i nepredvidivi mozaik. One ne vole jedna drugu ali će podeliti tajnu kojom će postati vezane, zauvek.

 

Roman koji se sa dubokom empatijom napeto čita , intrigira od prve do poslednje strane, uvlačeći nas neodoljivo sve dublje u zaplete umršene iluzijama, manipulacijama, opsesivnim i zavisničkim vezama.

Neprekidna agonija, poražavajuća otuđenost, neizdrživi teret krivice, uznemirujuće mračne sumnje, monstruozni zločin i apsolutno neočekivani kraj.

Debitantski roman Pole Hokins, 2015. godine dostigao je svetsku slavu a od oktobra prošle godine, svi oni koji preferiraju psihološke trilere imaju mogućnost da uživaju i u filmskoj adaptaciji.

 

 

Nedelja

Nedelja, kao kakva dobrodušna starica, dočeka me sa svitanjem, nudeći mi velikodušno iz svoje danima strpljivo pletene korpe, sve životne darove, usnule pod mekom maramom sa malim crvenim tufnama.

Sladim se tako, od ranog jutra spokojem a pre nego što dečji cvrkutavi glasić oboji tišinu, prigrlim dragu knjigu i radoznalo ušetam u stranice.

I ima tih knjiga koje se savršeno uklapaju u nedeljna razmišljanja, koje dušu napajaju dobrotom iscrtavajući putokaze ka svim onim bliskim i dalekim mestima sa kojih nas dozivaju načini da budemo bolji, srdačniji, strpljiviji, ljubazniji… Ljudi, sasvim.

Ima tih priča, pisanih rukom po nalogu srca, u opet, neko nedeljno jutro, među čijim se redovima dušom nazire, oku nevidljiva mrlja, nastala iz čiste ljubavi odvažnog mastila i odbegle suze i ona ne ostane usamljena.

Ima tajni, koje nam se nude, šapatom otkrivaju, dok ćutke gledamo u sunce koje nas iznova i iznova svojim rađanjem širokogrudo časti, ne mereći nam zasluge.

Ima onih koji nas kroz knjige na to podsete i privole nas na popis blagoslova, u svaku poru novog dana snažno utiskujući blistavu istinu… Dobro je!

Hvala, miloj i jedinstvenoj Brankici Damjanović što svoju dobrotu, pišući takve knjige, deli sa nama.

Book tag – Nepopularna mišljenja

Popularan Book tag i Nepopularna mišljenja, kao tema istog!

Prvi put se odazivam, neću se pretvarati da „nisam kod kuće“ jer poziv stiže sa suviše mi dragih adresa. Prerazmišljavanje… Dakle, potpuno sam fascinirana pričom, počevši od osmišljenog imena. Originalno, jasno, autentično! Kao i koncept u celosti. Automatski sam pomislila: Knjigaland!? Pff… 🙂 Respect i naklon za mlado biće („njuškala“ sam na instagramu) iza paravana.

Juče sam p(r)ozvana opet. Književni Klub 12 – tako da (ganuta) rekoh sebi: Ne budi party breaker, nego raspali po tastaturi! Dakle…

 1. Popularna knjiga ili serijal koji se tebi ne sviđa:

Kaluđer koji je prodao svoj Ferari. Falili su mi momenti oduševljenja, neke moćne spoznaje i snažni utisci, koji su pratili većinu sličnih knjiga. Izostali su verujem, upravo zbog previše konzumiranog štiva sa tom tematikom.

 2. Knjiga ili serijal koji se tebi sviđa, a drugi je ne vole:

Dešava se…

Poslednje čega se sećam je Dvanaesto more (Igor Kolarov). Zatvaram knjigu sa suzama i čitam je još jednom. Opet suze… A svaka prijateljica kojoj sam je, nakon toga ushićeno pozajmila gledala me je izvesno vreme nekako zabrinuto.

Možda je zanimljivo to što umem da se potpuno oduševim knjigom za decu, rasplačem se neretko gledajući crtać. Sa knedlom u grlu dočaravam detetu scenu na koju je ostalo imuno a u pozorištu sam uglavnom jedna od možda pet majki koje plaču. Uvek se diskretno osvrnem oko sebe i prebrojim ih pre nego što još diskretnije izvučem maramicu iz tašne. Znate, majke su danas zabrinjavajuće hladne! 🙂

3.Ljubavni trougao u kome je glavni lik završio sa pogrešnom osobom ili popularni fikcioni par koji ti se ne sviđa:

Ana Karenjina je knjiga koju zaista, onako zdušno, volim. Ali Ljevin i Kiti su vlasnici svih mojih najtoplijih simpatija. Očarala me je celokupna ljubavna priča koju su podelili, iščekivanja, krah i oživljavanje pokošenih nadanja kao i nadahnjujuća promišljanja ovog junaka, nad sopstvenim životom.

Ana i Vronski su nešto drugo i kao takvi – drugi plan.

4. Popularni žanr koji retko kad uzimaš u ruke:

Retko čitam trilere. Prosto, nikako da dođu na red.

5. Obožavani fikcioni lik koji ne voliš:

Ne postoji, za sada.

6. Popularni autor koji ti iz nekog razloga ne leži

Isidora Bjelica mi se, recimo, nije dopala u očekivanoj meri, kada je pisanje u pitanju.

7. Popularan knjiški kliše koji ti je dosadio:

Putovanja oko sveta, kao način da junaci nakon emotivnih eksplozija pronađu sebe ili se vrate sebi. Sjajne avanture, daleki gradovi, skrivena sela, neistražene džungle i  pustinje… Savršeno ali, finansijski momenat, kao odskočna daska, mi često nije jasan.

8. Popularan serijal koji ne planiraš da pročitaš:

Hari Poter. Oskudno sam propratila filmsku adaptaciju i iako sam, sudeći po snažnim utiscima čitalaca, sebe time lišila mnogih momenata ushićenja i oduševljenja – ne verujem da ću čitati o ovom mladom čarobnjaku…

9. Izreka kaže: ‘’Knjiga je uvek bolja od filma’’. Međutim, koja filmska ili TV adaptacija ti se svidela više od knjige?

Negde sam pomenula da sam film “Veronika je odlučila da umre” odgledala pre nego što sam pročitala knjigu i  bila sam potpuno oduševljena. Nekako mi je u filmu moćnije prikazan ključni momenat. I danas smatram da je trebalo prvo pročitati knjigu.

PS Volim te (Sesilija Ahern). Film koji zaista mnoooogo volim. Doživljaj neprevedene knjige je, zbog tada prilično ograničenog razumevanja engleskog jezika, ostao nepotpun. Pritom sam neizlečivo slaba na Džerarda Batlera, tako da knjiga nije imala šanse.

Moj deka je bio trešnja – Anđela Naneti

…Kada u jednom značajnom trenutku, u svom odrazu prepoznamo odraslu osobu, razmišljajući o granicama i vezama sa detetom čije je duše lik utkan u samu suštinu našeg bića, spoznajemo pravu meru uticaja nekih, naizgled običnih događaja, još običnijih ljudi i njihovih najobičnijih poruka, na ono što smo postali.

Možda će od tada, činjenica da su svi ti događaji, ljudi koje smo voleli i ono što su nam govorili bili neponovljivi i nenadoknadivo važni, zaiskriti u očima uvek kada o njima budemo mislili.

Naši su temelji izgrađeni od neprolaznih uspomena, koje čuvaju otisak trenutka u kome je neko dotaknuvši nam dušu, mudrom rečju, krhkim milovanjem ili plemenitim gestom, prosuo snop svetlosti po našoj životnoj stazi i njime trenutak učinio bezbednim od valova nezaustavljive životne reke i magle zaborava nad njom.

Uspomene iz detinjstva koje mirišu na ljubičice, pokošenu travu, rascvetale voćnjake, talasanje prirode, šapat drveća i mila lica dvoje staraca sa snažno raširenim rukama, u nestrpljivom i radosnom iščekivanju pokraj kapije, dragocene su na neki poseban način i srećni su svi dečaci i devojčice u čijim sećanjima žive ovakve slike.

Tonino nas, kroz stranice knjige o kojoj danas pišem, vodi u svoje dečačke dane, u vreme kada je iz sveta odraslih čije brojne postupke i pored upornog truda i mnogo razmišljanja nije uspevao da shvati, kao ohrabrujuće veseli ukras izdvojio blistavost topline koja je, snažnije od sunca isijavala iz ljubavi deke Otavijana i bake Teodolinde.

Tu su ljubav tako vešto, osetno i neprekidno umnožavali
deleći je –
jedno sa drugim a potom i sa celokupnom prirodom i svime što u njoj živi i diše.

Najdraža priča iz vremena pre njegovog rođenja bila je ona koja opisuje kako je deka, kao mladi otac, na dan kada se rodila Toninova majka, u svojoj bašti pokraj puta posadio trešnju i nazvao je Feliče (od reči felicitá koja na italijanskom znači sreća)!

Feliče, simbol pobede života, živi, raste i šapuće, njegova je krošnja puna ljubavi i kao takva pruža nežno utočište i sigurni zagrljaj.

Heroj Toninovog detinjstva, ne nosi plašt ni masku, ne poseduje natprirodne moći. Njegov heroj živi u kućici na selu, pravi najukusniji penušavi i kremasti šato na svetu i spreman je da sopstvenim životom brani život jednog stabla trešnje.

🍒🍒🍒

Roman „Moj deka je bio trešnja“ za koji sam saznala prošle jeseni, Anđela Naneti, spisateljica iz Italije napisala je zapravo pre gotovo dvadeset godina i jasni su mi razlozi zbog kojih je više puta prestižno nagrađen. Tome su, kao najkompetentniji članovi žirija, doprinela i deca-čitaoci.

Danas ovu knjigu preporučujem odraslima.

https://www.korisnaknjiga.com/moj-deka-je-bio-tresnja-naslov-17072

Sedam sestara – Lusinda Rajli

Legende, mitovi i stare priče, oduvek intrigiraju umetnike pa njihovi mistični elementi neretko oplemenjuju skulpture, umetničke slike ili književna dela.

Lusinda Rajli je, nadahnuta legendama o jatu gorućih Plejada, plavičastog odsjaja poznatom pod nazivom „Sedam sestara“ u reči pretočila veličanstvenu zamisao…

„Sedam sestara“ je prva od za sada četiri napisane a sedam planiranih knjiga, koja nas uvodi u priču o šest usvojenih devojčica, odraslih pod zaštitom čoveka čija su prošlost , nebrojivo bogatsvo i nemerljiva darežljivost kao i okolnosti pod kojima se završio njegov život uvijeni velom nedokučivih tajni.

Kao male nadenule su mu nadimak Tata Solt, beskrajno su ga poštovale i volele a vest o njegovoj smrti, okuplja ih nakon mnogo godina u velelepni zamak Atlantida, na obali Ženevskog jezera – dom njihovog detinjstva.

Svaka od sestara, godinama ranije u Atlantidu je dovedena kao tek rođena beba i to je sve što jedna o drugoj i o sebi samima znaju, međutim, porodični advokat im pre nego što će se ovo jato ponovo rasuti, predaje neobično zaveštanje njihovog poočima. Sa jedne strane svaka od devojaka dobija oproštajno pismo a potom im u vrtu biva predstavljena tajanstvena i neobična obručasta sfera sa ispisanim imenima iz sazvežđa „Sedam sestara“.  Maja, Alkiona, Asteropa, Keleno, Tajgeta i Elektra – imena zvezda iz mističnog sazvežđa su takođe njihova imena koja im je tata Solt nedenuo, usvojivši ih.

Precizno određivanje koordinata i tumačenje zapisa sa sfere, devojke će uputiti ka različitim tačkama na svetu… Tamo gde su njihovi životi zaista počeli.
Najstariju od sestara – Maju D’Aplijez, tragovi su odveli do dalekog Brazila, u čuvenu, raskošnu Kuću Orhideja.

Brižljivo, posvećeno i strpljivo slažući mozaik ona, posredstvom starih sačuvanih pisama dopire do daleke prošlosti.

Tamo, više od osamdeset godina ranije, tokom izgradnje veličanstvenog Hrista Spasitelja na brdu Korkovado, u vrtlogu zabranjenih osećanja, teških odluka, prestupa iz strasti i bolnih odricanja – počinje njena priča.

Sklapajući deliće maglovite slagalice svog porekla, Maja pokušava da se izbori sa sopstvenim kajanjem i strahom od ljubavi.

Kroz svaku od sedam planiranih knjiga Lusinda Rajli će nam do konačne istine o motivima, tajnama i ličnim bitkama i pobedama tata Solta, predstaviti po jednu od sestara i misteriju njene prošlosti a budući da ih je šest, jedna od knjiga razjasniće zašto Meropa, najmlađa, nikada nije postala deo jata.

Pored knjige „Sedam sestara“ u našim knjižarama možete pronaći i drugu po redu, knjigu „Olujna sestra“.

Ova je knjiga na GoodReadsu ocenjena visokom (4,7) ocenom.

Lekcija za mamu

Odlučnim korakom, gotovo kao da maršira, približava mi se iz pravca kuhinje i gleda me neobično ozbiljno.

-Mama! – zvanično mi se obraća gledajući me pravo u oči. –Mogu li da te pitam nešto?!

-Da…

– Kako bi se ti osećala ako bi dobila dve cica-mace (neodoljive čokoladice sa penastim punjenjem) i ako bi NEKOME odmah poklonila jednu i ako bi onda, posle nekoliko dana, otišla u vrtić i onda se vratila i sa NEKIM bojila crtež i onda otišla da baciš ostatke od naoštrenih bojica i u kanti za smeće videla omot od druge cica-mace i shvatila da je NEKO –bez pitanja!!!- pojeo i drugu!?

…

…

– Smešno je???

– Ne, nikako! Uopšte nije smešno! …Vidi… Mogla bih da ti od srca poklonim svoju čokoladu koju sam prošle nedelje dobila od tvog ujaka!

-Ne, mama! Uopšte se ne radi o čokoladi! Radi se o tome da je to što si uradila vrlo ružno.

-Jeste.

-Da li ti je žao?

-Da, zaista jeste. Želela sam da ti ispričam i predložim da se zamenimo…

-Ali me nisi pitala niti si mi predložila!

-Nisam. I pogrešila sam.

…

…

-Stidiš li se mama?

-Stidim se.

-I treba!

…

– … Možeš li da obećaš da se neće ponoviti? – ruke na bokovima i pogled snajperiste.

– Apsolutno! Obećavam!

– U redu… Pružiću ti još jednu šansu.

I pre nego što će se napokon nasmešiti i prihvatiti moje ruke široko otvorene za zagrljaj pomirenja, uputiće mi još jedan pogled, koji otprilike znači „Držim te na oku“.

Terapija igrom – Tatjana Gjurković

Trenutak u kome je rođeno dete, trenutak je u kome je rođen roditelj – jedna majka i jedan otac koji se do tog momenta nisu tako zvali i sve ono što sledi, doživeće, baš kao i njihovo dete – prvi put.

Roditeljstvo je, rekli bi mnogi, najodgovorniji poziv i činjenica je da odrastanje nije pravolinijska putanja kojom glatko i lako trčkaramo sa našim mališanima posmatrajući kako postaju zreli, mudri, odlučni, samouvereni i hrabri ljudi. Takvi postaju kroz iskušenja i nezaobilazne životne izazove a naše budno prisustvo i duboko razumevanje od neprocenjivog su i nenadomestivog značaja, uvek a naročito u ranom detinjstvu.

Biti savršen roditelj je i nemoguće i nepotrebno.

Biti kvalitetan mentor, dobar i odgovoran roditelj, svestan i ozbiljnosti „zadatka“ i veličanstvenosti blagoslova – i te kako je važno i to je nešto što se uči, o čemu se nova znanja permanentno stiču i konstantno nadograđuju.

Zaista je ohrabrujuća činjenica da se u novije vreme, sve češće ističe važnost zdravog psihičkog razvoja dece, pri čemu se mnogo pažnje posvećuje, nekada prilično zanemarenom – emocionalnom razvoju. Međutim, brojni stručnjaci i još brojnija literatura, neretko nam predstavljaju različite stavove i predlažu različite pristupe pa na taj način umnožavaju dileme i produbljuju za roditelja poražavajući osećaj bespomoćnosti.

Iz tog razloga, kao majka, osećam snažnu potrebu da vam preporučim izuzetno vrednu knjigu „Terapija igrom“ autorke Tatjane Gjurković koja pored dugogodišnjim radom i zalaganjem stečenih specifičnih znanja i savladanih veština iz oblasti terapije igrom, poseduje sposobnost da na razumljiv, jasan i sažet način prenese krucijalne informacije koje čine suštinu temelja na kojima počiva kvalitetan odnos između dece i vaspitača, učitelja, pedagoga, staratelja i roditelja.

Igra deteta nije samo igra. Aktivnosti tokom igre, kao najčešćeg vida neverbalne komunikacije, imaju moć da nadomeste dečje prirodno ograničene sposobnosti verbalnog izražavanja i na taj nam način pružaju uvid u osećanja deteta koja su skriveni uzrok nezadovoljstva, depresivnog ponašanja, ljutnje, potištenosti ili nekog oblika agresije prema sebi ili drugima. Neprijatni postupci naše dece često nemaju opravdanje ali uvek imaju objašnjenje a otkrivanje uzročnih poriva jedini je način za trajno eliminisanje posledičnih reakcija.

Strah, tuga, ljutnja, agresija jednog deteta a potom i odrasle osobe – izražavaju znatno dublje emocionalne potrebe koje iziskuju određeni stav druge osobe kao izvor lekovitih osećaja za kojima dete čezne i koji su mu neophodni za prevladavanje emocionalnih teškoća.

Kreiranje, razvijanje i negovanje odnosa sa decom i odgovorno angažovanje roditelja u svrhu poboljšanja kvaliteta relacije u dubokoj je interaktivnoj vezi sa radom na sebi i unapređivanjem odnosa među svim članovima porodice deteta. Porodična dinamika i uopšte klima kojom su odnosi među članovima obojeni, uveliko utiču na psihološko stanje deteta i socijalne aspekte razvoja.

Ova nam knjiga približava način na koji se korak, po korak, ulazi u skriveni svet deteta; način na koji je moguće naučiti dete da uživa u svojim pravima prihvatajući pritom odgovornost kako prema sebi tako i prema drugima koji, takođe imaju sopstvena prava i potrebe; način na koji detetu možemo pružiti mogućnost izbora u okvirima jasnih i razumljivih granica za koje je neophodno da budu prihvaćene uz snažno uverenje da su korisne.

Knjiga „Terapija igrom“ uči nas kako da prepoznamo i kontrolišemo najpre sopstvene a potom i emocije deteta, kako da podstaknemo kreativnost u suočavanju sa izazovima i situacijama neophodnim za savladavanje veština življenja kod dece i kako da, radom na sebi, poboljšamo komunikacijske veštine i kvalitet odnosa i na taj način pomognemo detetu da odrasta oslobođeno psihosocijalnih teškoća, ispunjeno i srećno.

Svaku oblast u knjizi posvećenu važnim pojmovima kao što su empatija, temperament kao ključ za prihvatanje drugih i samoprihvatanje, samopouzdanje i rad na njegovom osnaživanju, sledi „Kutak za roditelje“ – specijalni odeljak sa pitanjima koja produbljuju traganje za uzrocima sopstvenih poriva i odgovorima neophodnim za dalji napredak i unapređivanje odnosa sa detetom a samim tim i kvaliteta njegovog sazrevanja.

„Roditeljev rad na sebi“ po mišljenju autorke „najveće je bogatstvo koje može dati detetu.“

 

https://www.korisnaknjiga.com/pretraga-naslova?s=terapija+igrom

Djeca znaju, i točka

Jednako je čudesan i značajan momenat u kome iz srca deteta poteku beskrajne reke najšarenolikijih pitanja. Ti mali ljudi – kojima smo mi, odrasli, često tako jasno nedorasli, neumorno kroje nova, važna, neodložna, velika i mala pitanja i potpitanja a na njih je, neretko, teško odgovoriti na način koji bi mogao zadovoljiti i dete i roditelja. Priznajmo, u takvim trenucima umemo da prigrlimo izgovor da su premali da shvate… I tako njih lišavamo odgovora a sebe prepoznavanja smernica u svakom pitanju i spoznaje da se potraga za onim suštinskim, koje deci ne promiče, temelji na tim mudrim pitanjima velikih učitelja u malim bićima.

 

U gradiću Labinu, u Hrvatskoj, sa mamom, tatom i psom, živi devojčica Mia.

Iako je ne poznajem lično, sa sigurnošću tvrdim da je posebna, makar iz dva razloga. Prvi je taj što sam uverena da je svako dete na ovoj čudesnoj, velikoj planeti, jedinstveno i posebno na najposebniji način – takvo kakvo jeste.

Drugi razlog je taj što je upravo Mia sa svim onim što u sebi nosi, uspela da u svojoj majci probudi veličanstvenog heroja sa nepresušnom odvažnošću u borbi za jednakost – u svemu i nezavisno od bilo čega, u rušenju teških zidova diskriminacije. Toplinom i ljubavlju, ova žena kroz pisanje, do beskraja širi granice tolerancije i prihvatanja i poštovanja različitosti.

Nakon zbirke priča za odrasle „Fine nijanse“ objavljene 2015. godine, Vesna Ferluga- Antić, ove je godine, svu dobrotu sveta pažljivo složila u reči, udružila ih u rečenice i upakovala u mudru knjigu mudrog naslova – Djeca znaju, i točka!

Nemerljiva je moja radost što je jedan primerak Vesnine knjige pronašao put do doma koji delim sa detetom koje joj se istim žarom raduje jer, baš ovakva mi je knjiga toliko puta  falila još od momenta kada su prva pitanja moje devojčice počela da izviru. Sva objašnjenja koja nisam umela da oblikujem u reči i prilagodim njenom uzrastu, pojave za čije objašnjenje nisam uspevala da pronađem zadovoljavajući način – Vesna je naslutila i vešto pronašla sigurne puteve da u toj simbiozi učenja i podsticanja na rast u svakom smislu, pomogne deci tako što će pomoći roditeljima.

Ovo je knjiga koju svaki roditelj želi i svako dete zaslužuje i zato vam je od sveg srca preporučujem.

Knjiga „Djeca znaju, i točka“ je sačinjena od priča (i nekolicine pesama) o mudrostima koje prožimaju svakodnevne izazove i životne avanture. Dok nama, „velikima“ one katkad promaknu, deci se to ne dešava jer je njima suština najočiglednija i budemo li se pažljivije zamislili nad tokom dečijih misli, podsetićemo se svega onoga što su slojevi odrastanja potisnuli u zaborav.

Vesna nije zaboravila. Ona je dete u sebi  uspela da sačuva u svoj svojoj veličanstvenosti i to dete nam se kroz sve junake priča iz knjige, mahom inspirisanih istinitim događajima, obraća, opominje nas, moli nas za pažnju, strpljenje, podršku i za budnije učestvovanje u kreiranju njegovog sveta.

Naša je posvećena prisutnost nužna i nenadoknadiva a oblikujući svet jednog deteta imamo priliku da i sopstveni preoblikujemo i oplemenimo ga nekim novim, „finim nijansama“.

Do tog sveta, najpouzdanije se dopire kroz priče.

Što (ni)je ljubav – Ana Bučević

U ovom trenutku, kada završavam čitanje po drugi i zasigurno ne i poslednji put, želja da osećaje i utiske podelim doseže mnogo dalje nego što sam mogla da naslutim.

O ljubavi se, čini mi se, sve češće govori i piše. Danas, intenzivnije nego ikada nailazimo na poruke i mudre misli o ovom osećanju nad osećanjima i uprkos tome, lično sam jednom ne tako davno, razmišljajući o svemu tome, pokušaj da precizno i jasno definišem sopstveno poimanje ljubavi doživela kao ozbiljan izazov… A koliko je i zašto važno odvažiti se u pokašaju definisanja sopstvenih očekivanja, želja, ličnih stavova i suštinskih težnji kada je u pitanju ljubav, u ovoj je knjizi sa mnogo mudrosti i takta, onako kako samo ona ume, objasnila Ana Bučević.

Odgovori za kojima svi na manje ili više svesnom nivou čeznemo i tragamo, dati su nam – ne u formi definicija koliko kao putokazi i prijateljske smernice ka onom tajanstvenom mestu u našoj duši, gde živi početak svega što osećamo.

Knjigu „Što (ni)je ljubav“ preporučujem onima koji na pomen ljubavi osećaju strahove ili nemire. Knjiga će ih naučiti da stvari nazovu pravim imenom.

Onima koji se rezignirano drže uverenja da ljubav bledi. Knjiga će im otkriti u kojim se svakodnevnim trenucima skrivaju živopisne boje.

Onima koji veruju da žive ljubav ali imaju osećaj da nešto važno nedostaje. U knjizi će, sigurna sam, pronaći izgubljene delove slagalice ili makar puteve koji do njih vode.

Onima koje muče dileme šta ljubav u svojoj suštinskoj biti jeste, a šta nikako ne zaslužuje da se ljubavlju nazove i koja je od dve suprotstavljene strane sa oprečnim definicijama u pravu; da li ijedna strana greši!?

Onima koji su zbunjeni pred pitanjima da li je ljubav primanje ili davanje, gde su granice kapaciteta ljubavi koju možemo živeti ukoliko smo bez partnera i da li je takva ljubav uopšte moguća.

Onima koji su  čaroliju zaljubljenosti upakovali u početak veze i sa nostalgijom joj se vraćaju, tek u mislima, duboko uvereni u neminovnost prolaznosti.

Onima koji su otvoreni za oslobađanje od zabluda, preispitivanje nametnutih programa i preoblikovanje senki prošlih iskustava; čiji su pokušaji da shvate šta je to što ih blokira, sabotira i ograničava u ljubavi i imaju li moć da to promene, do sada bivali okončani frustrirajućim osećajima poraženosti.

Knjiga će otvoriti nove, šire i dalekosežnije horizonte nego ikada i sav prostor i svo vreme i sve što nas okružuje i čini ispuniće radosnim saznanjima o tome koliko ljubav uistinu može i uistinu vredi.

Ljubav je utisnuta u svaku stranicu a pored nje, ja sam u ovoj knjizi pronašla izvore ohrabrujuće nade, bezgraničnog poverenja i snage…

Sigurna sam da ćete iste pronaći i vi.

„Kada verujete u ljubav, ljubav veruje u vas. I biće vaš pratilac u svim segmentima života.“

https://www.korisnaknjiga.com/sto-(ni)je-ljubav-naslov-102013