Terapija igrom – Tatjana Gjurković

Trenutak u kome je rođeno dete, trenutak je u kome je rođen roditelj – jedna majka i jedan otac koji se do tog momenta nisu tako zvali i sve ono što sledi, doživeće, baš kao i njihovo dete – prvi put.

Roditeljstvo je, rekli bi mnogi, najodgovorniji poziv i činjenica je da odrastanje nije pravolinijska putanja kojom glatko i lako trčkaramo sa našim mališanima posmatrajući kako postaju zreli, mudri, odlučni, samouvereni i hrabri ljudi. Takvi postaju kroz iskušenja i nezaobilazne životne izazove a naše budno prisustvo i duboko razumevanje od neprocenjivog su i nenadomestivog značaja, uvek a naročito u ranom detinjstvu.

Biti savršen roditelj je i nemoguće i nepotrebno.

Biti kvalitetan mentor, dobar i odgovoran roditelj, svestan i ozbiljnosti „zadatka“ i veličanstvenosti blagoslova – i te kako je važno i to je nešto što se uči, o čemu se nova znanja permanentno stiču i konstantno nadograđuju.

Zaista je ohrabrujuća činjenica da se u novije vreme, sve češće ističe važnost zdravog psihičkog razvoja dece, pri čemu se mnogo pažnje posvećuje, nekada prilično zanemarenom – emocionalnom razvoju. Međutim, brojni stručnjaci i još brojnija literatura, neretko nam predstavljaju različite stavove i predlažu različite pristupe pa na taj način umnožavaju dileme i produbljuju za roditelja poražavajući osećaj bespomoćnosti.

Iz tog razloga, kao majka, osećam snažnu potrebu da vam preporučim izuzetno vrednu knjigu „Terapija igrom“ autorke Tatjane Gjurković koja pored dugogodišnjim radom i zalaganjem stečenih specifičnih znanja i savladanih veština iz oblasti terapije igrom, poseduje sposobnost da na razumljiv, jasan i sažet način prenese krucijalne informacije koje čine suštinu temelja na kojima počiva kvalitetan odnos između dece i vaspitača, učitelja, pedagoga, staratelja i roditelja.

Igra deteta nije samo igra. Aktivnosti tokom igre, kao najčešćeg vida neverbalne komunikacije, imaju moć da nadomeste dečje prirodno ograničene sposobnosti verbalnog izražavanja i na taj nam način pružaju uvid u osećanja deteta koja su skriveni uzrok nezadovoljstva, depresivnog ponašanja, ljutnje, potištenosti ili nekog oblika agresije prema sebi ili drugima. Neprijatni postupci naše dece često nemaju opravdanje ali uvek imaju objašnjenje a otkrivanje uzročnih poriva jedini je način za trajno eliminisanje posledičnih reakcija.

Strah, tuga, ljutnja, agresija jednog deteta a potom i odrasle osobe – izražavaju znatno dublje emocionalne potrebe koje iziskuju određeni stav druge osobe kao izvor lekovitih osećaja za kojima dete čezne i koji su mu neophodni za prevladavanje emocionalnih teškoća.

Kreiranje, razvijanje i negovanje odnosa sa decom i odgovorno angažovanje roditelja u svrhu poboljšanja kvaliteta relacije u dubokoj je interaktivnoj vezi sa radom na sebi i unapređivanjem odnosa među svim članovima porodice deteta. Porodična dinamika i uopšte klima kojom su odnosi među članovima obojeni, uveliko utiču na psihološko stanje deteta i socijalne aspekte razvoja.

Ova nam knjiga približava način na koji se korak, po korak, ulazi u skriveni svet deteta; način na koji je moguće naučiti dete da uživa u svojim pravima prihvatajući pritom odgovornost kako prema sebi tako i prema drugima koji, takođe imaju sopstvena prava i potrebe; način na koji detetu možemo pružiti mogućnost izbora u okvirima jasnih i razumljivih granica za koje je neophodno da budu prihvaćene uz snažno uverenje da su korisne.

Knjiga „Terapija igrom“ uči nas kako da prepoznamo i kontrolišemo najpre sopstvene a potom i emocije deteta, kako da podstaknemo kreativnost u suočavanju sa izazovima i situacijama neophodnim za savladavanje veština življenja kod dece i kako da, radom na sebi, poboljšamo komunikacijske veštine i kvalitet odnosa i na taj način pomognemo detetu da odrasta oslobođeno psihosocijalnih teškoća, ispunjeno i srećno.

Svaku oblast u knjizi posvećenu važnim pojmovima kao što su empatija, temperament kao ključ za prihvatanje drugih i samoprihvatanje, samopouzdanje i rad na njegovom osnaživanju, sledi „Kutak za roditelje“ – specijalni odeljak sa pitanjima koja produbljuju traganje za uzrocima sopstvenih poriva i odgovorima neophodnim za dalji napredak i unapređivanje odnosa sa detetom a samim tim i kvaliteta njegovog sazrevanja.

„Roditeljev rad na sebi“ po mišljenju autorke „najveće je bogatstvo koje može dati detetu.“.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s